Дејвид Бирн за најзначајните музички и воопшто општествени критичари на поп културата во светот е последниот идеалист на лицидниот и просветителски оптимизам кој стои како скршен палец обвиткан во гипс наспроти сите неприлики на модерниот девастирачки систем. Девастирачки во однос на човечката индивидуа, неговите желби и потреби, неговите чувства и фрустрации.
Контракултурната нишка која што Дејвид Бирн ја носи со себе наспроти целокупниот мегаломански профитерско-капиталистички комплекс во неколку децении на креативен набој и филозофски вјерују кај Бирн се профилира како уникатен и оригинален контрапункт што за целокупниот критички естаблишмент свети над сите останати како патоказ за едно се повеќе недостижно општество и неостварлив начин на живот.
Големината на делото и суштината на креативниот опус на Дејвид Бирн е дотолку позначајно што оваа генерација на човештвото го сврстува на ниво на културолошки феномен на оптимизмот, како моќна сила на отпорот и носечки столб на демократијата во светски рамки.
На свои 68 години колку што наполни денеска, Дејвид Бирн е достоен гласноговорник за оваа но што е особено важно за наредните генерации кои треба дфа живеат со бремето на целокупното човештво и претци.
Во продолжение проследете ја внимателно песната “Еден добар ден” во изведба на Бирн и Младинскиот хор од Бруклин во која се наѕира ваквата контемплативна моќ на делото и карактерот на самиот автор и интерпретатор….
ONE FINE DAY
written by David Byrne and Brian Eno
Saw the wanderin’ eye, inside my heart
Shouts and battle cries, from every part
I can see those tears, every one is true
When the door appears, I’ll go right through, oh
I stand in liquid light, like everyone
I built my life with rhymes, to carry on
And it gives me hope, to see you there
The things I used to know, that one fine
One fine day
In a small dark room, where I will wait
Face to face I find, I contemplate
Even though a man is made of clay
Everything can change that one fine —
One fine day
Then before my eyes, is standing still
I beheld it there, a city on a hill
I complete my tasks, one by one
I remove my masks, when I am done
Then a peace of mind fell over me —
In these troubled times, I still can see
We can use the stars, to guide the way
It is not that far, the one fine —
One fine day
Бонус трака за овие воени времиња: